"И срце ми поста од камена

Јер емоција више не влада,
Па ме више ништа и не погађа.
Умрло је све у мени,
Нити волим, нити желим, нит се љубав у мени рађа.
И док гледам слике твоје,
На свакој блисташ, лепо, око моје.
На свакој имаш тај поглед, насмејан и мио,
Па се питам зашто си те ноћи тамо био.
Проклињем му руку из које је сваки метак испалио
Фалио својој мајци, као што си ти нашој фалио."

Целу песму погледајте на приложеном видео-снимку:

Подсетимо, у Равном Гају у Малом Орашју данас се одржава комеморативни програм поводом годишњице од масовног убиства.

У 11 сати огласиле су се сирене, а потом је почео програм током којег је приказан документарну филм Небеска дружина.

Говорли су пријатељи убијених младића, и њихова уцитељица. На споменик сестирици младића цвеце су положили осим породица, и родитељи деце убијене у ОШ "Владислав Рибникар". 

Ј. Илић/Новости